e c istorie 2014 var 07 lsr

Ministerul Educaţiei Naționale Centrul Naţional de Evaluare şi Examinare Probă scrisă la istorie Varianta 7 Pagina 1 din 2 Examenul de bacalaureat național 2014 Proba E. c) Istorie Varianta 7 Filiera teoretică, profil umanist, toate specializările; Filiera vocaţională - profil artistic, toate specializările; - profil sportiv, toate specializările; - profil pedagogic, specializările: bibliotecar-documentarist, instructor-animator, instructor pentru activităţi extraşcolare, pedagog şcolar; - profil teologic, toate specializările. • Toate subiectele sunt obligatorii. Se acordă 10 puncte din oficiu. • Timpul de lucru efectiv este de 3 ore. СУБЈЕКАТ I (30 бодова) Прочитајте, пажљиво, ниженаведене изворе: A. „Румунске земље(Țările Române) тражиле су да искористе опадање Порте и да се ослободе њене доминације. У Молдави( Moldova), просветитељ Димитрије Кантемир (Dimitrie Cantemir), који постаје владар (1710-1711), закључује савез са Русијом Петра Великог. Војска руско-молдавска поражена је у битци код Станилешта (Stănilești), на Пруту (Prut) (11/22 јула 1711), а Димитрије Кантемир (Dimitrie Cantemir)био је приморан да остатак живота проведе у Русији [...]. У условима аустријске и руске офанзиве, Турци немају поверења у принчеве изабране из редова локалне властеле. Они прелазе на нов систем компромиса између аутономије и директне управе, односно бирајући владаре из редова Грка из Фанара(предграђе старог Константинопоља) [...] или из редова румунских фанариотских породица [...]. Владари постају чиновници Порте. Тако се успоставио, 1711године у Молдави (Moldova) (почевши са Николајем Маврокордатом (Nicolae Mavrocordat) и 1716 године у Влашкој( Țara Românească) (почевши са истим Николајом Маврокордатом ), фанариотски режим. Режим [...] је представљао значајно смањење аутономије двеју Румунских држава (Țări Române) и велико повећање обавеза према Отоманском царству. Под фанариотима, Принципати(Principatele) губе сваку иницијативу у спољној политици. Владари нису ништа друго до чиновници Порте, именовани и смењени по њеној вољи.” (I. Bulei, O istorie a românilor) B. „На почетку, надања за успех Конференције у Константинопољу била су велика. Британци су затражили њено сазивање, а Руси су одмах пристали да присуствују. [...] Нико није позвао Румуне [...], пошто су силе сматрале њихову земљу као зависну од Отоманске Империје и «Румунски проблем» мањих димензија. Конференција, која је трајала од 12 децембра 1876 до 20 јануара 1877, била је потпуни промашај. [...] Конференција је допринела заоштравању односа између Турске и Румуније(România). Да би спречио мешање Сила у унутрашње послове, Султан усваја, 23 децембра 1876, «реформу Устава».Без мотивације акта, он је изазвао посебан немир у Румунији (România), пошто је ова сматрана као «привилегована провинција» и као саставни и стални део Отоманске Империје. Уследили су протести од стране Министарског Већа и Дома посланика из Букурешта(București), који су нагласили да су Румунски Принципати(Principatele Române) увек били суверени, «дело» назначено у Уговору из Париза из 1856, који је признао важност «капитулације», познате у XV- ом веку као споразуми између султана и владара Молдаве и Влашке.” (K. Hitchins, România 1866-1947) Полазећи од ових извора, одговорите на следеће захтеве: 1. Наведите политичку институцију из Букурешта назначену у извору B. 2 бода 2. Установите век који је назначен у извору A. 2 бода 3. Напомените две државе назначене како у извору A тако и у извору B. 6 бодова 4. Напишите,на испитни лист,одговарајуће слово извора који подржава да су дела владара имала као последицу промену политичког режима. 3 бода 5. Напишите, из извора B, две информације које се налаѕе у релацији узрок-последица, наводећи улогу сваке од ових информација (узрок, односно последица). 7 бодова 6. Прикажите два сукоба из XV-ог века одвијана на румунском простору. 6 бодова 7. Наведите једну сличност између две дипломатске активности Румуна у XVI-ом веку. 4 бода

e c istorie 2014 var 07 lsr

Documents