mihail kardamakis - hilandarski putokazi.pdf

8/17/2019 Mihail Kardamakis - Hilandarski putokazi.pdf

1/304

П р о т о п р е з в и т е р М И Х А И Л К А Р Д А М А К И С

П Р А В О С Л А В Н А Д У Х О В Н О С Т


2/304

» Х И Л А Н Д А Р С К И П У Т О К А З И «

Бр. 18

И зд ањ е м ан а сти р а Х и л а н д ар а

у оквиру последњ е пр и пр ем не декаде за

прославу осам стогоди ш њ иц е м анастира

П ревод са грчк ог изворн и ка:

Π ρ ω το π ρ εσ β ύ τερ ο υ Μ ΙΧ Α Η Λ Κ Α Ρ Δ Α Μ Α Κ Η

Ο Ρ Θ Ο Δ Ο Ξ Η Π Ν Ε Υ Μ Α Τ Ι Κ Ο Τ Η Τ Α

Ε Κ Δ Ο Σ Ε ΙΣ » Α Κ Ρ ΙΤ Α Σ «

Ν . Σ μ ύ ρ νη

1993

2

П ревео са грчк ог извор н и ка:

З д р ав ко П ен о

Ш там пано по благослову игум ана

М ан а сти р а Х и л ан д ар а

П ом ени Г оспод е слуге С воје:

М и р о сл ав у, М и л а н а , С р ђан а, Б р ан и сл ав а, Р а то м и р а

Ђ у ку , С ар у, С теф ан а , Д и м и т р и ја, М ар к а

М ару , В ојислава, Бобу , Г радим ира

У п ок ој Г оспод е слуге С воје:

М ар ка, М и ло рад а, М и тра, М и љ у,

Д уш ана , Јањ у , В ластим ира , В асилију

М А Н А С Т И Р Х И Л А Н Д А Р , С вета Г ора А тон ска 1996.


3/304


4/304

„М ноги см о који поучавам о , али м алобро јн и ко-

ји тв о р и м о ( ш то п о у ч а вам о ) . М еђ у ти м , н и к о н е тр еб а

да кр и вотво ри реч Б о ж и ју збо г лен ости своје, н его да

и спо веда сваки своју н ем оћ и да н е кр и је и сти н у Б о-

ж и ју . Т ако н ећем о би ти оп туж ени , заједн о са прес-

т у п о м за п о в е ст и , и за п о г р еш н о т у м а ч ењ е р е ч и

Б о ж и је ".

С вети М аксим И споведни к (P .G. 90, 1069)


5/304

Ј Е Д Н А Р Е Ч Ο Б И Б Л И О Т Е Ц И

» Х И Л А Н Д А Р С К И П У Т О К А З И «

К а о м е с т о у к о м е с е б л а г о с и љ а и с л а в и Г о с п о д и к о ј е ј е и с а м о б л а г о с л о в е н о

и п р о с л а в љ е н о Њ и м е , Х и л а н д а р ј е в е к о в и м а , о д с в о г а п о с т а н к а д о д а и а ш њ и х

в р е м е н а , б и о с в е т и л н и к с в о м е н а р о д у и т о н е с а м о ж и в о т о м с в о ј и х м о н а х а , н е г о и

п и с а н о м и п р е в о ђ е н о м р е ч ј у ј е в а н ђ е л с к е б л а г о в е с т и и п о р у к е , о х р а б р у ј у ћ е и п о д с т и -

ч у ћ е л е к т и р е , к а д р е д а у д а х н е п р е о б р а ж а в а ј у ћ и и п р е п о р о д н и д у х п о к а ј а њ а . Д а ј е

п р е в о д и л а ч к а д е л а т н о с т б и л а о д п о с е б н о г з н а ч а ј а у м а н а с т и р у Х и л а н д а р у , у в е р а в а

н а с и с а м с в е т и С а в а с о п с т в е н и м р а д о м н а п р е в о ђ е њ у в и з а н т и ј с к и х к а н о н а , н а ч е м у

ј е к а с н и ј е у т е м е љ е н а и н а ш а Ц р к в а и н а ш а с р е д њ е в е к о в н а Д р ж а в а . Т о м у т е м е -

љ и в а ч к о м п о ч е т к у с л е д и л и с у з а т и м м н о г и х и л а н д а р с к и п р е в о д и о ц и с в е т о о т а ч к е

к њ и ж е в н о с т и . з н а н и и б е з и м е н и .. о д к о ј и х ј е н а ј п о з н а т и ј и с т а р а ц И с а и ј а с а с в о ј и м

п р е в о д о м и н а ч е в е о м а т е ш к о п р е в о д и в о г с в е т о г Д и о н и с и ј а А р е о п а г и т а .

Б у д у ћ и п у с т и њ с к и у н и в е р з и т е т к о ј и ј е р а ђ а о п л о д о в е с в е т и т е љ с т в а а н е

п р е д с т а в н и к е ч о в е к о у г о д н и ч к е м у д р о с т и , Х и л а н д а р н а с т а в љ а с в о ј у в е к о в н у т р а д и ц и ј у

у в р е м е н у б р е м е н и т о м у д а љ е н о ш ћ у о д Б о г а , а л и и з р е л о м з а п о в р а т а к н а б и с т р е

и з в о р е ј е д и н о о с м и ш љ а в а ј у ћ е г ж и в о т а п о Б о г у , з а с н о в а н о г н а в е р и у в а с к р с л о г и ч о в е -

к о љ у б и в о м л е п о т о м п р е д и в н о г Х р и с т а Б о г о ч о в е к а . Н а м е р а , д а к л е , о в е н а ш е е д и ц и ј е

ј е (к а о и к о д н а ш и х п р е т х о д н и к а и б о г о љ у б и в и х о т а ц а ) д а , п р у ж а ј у ћ и ч и т а о ц у р е ч и

в е ч н о г ж и в о т а и з у с т а с в е т и т е љ а и у г о д н и к а Б о ж и ј и х , т е б о г о с л о в а и д р у г и х п о с л е -

н и к а д у х о в н е њ и в е , о м о г у ћ и м о д а с е п л о д о в и д у х о в н е з р е л о с т и и в р л и н о љ у б љ а и

д а н а с д о н о с е , д а с е и з г р а ђ у ј е и с т и н с к и и б о г о л и к и ч о в е к , о н а к а в к а к в и м г а Б о г ж е л и

и к а к в о м е с е љ у д и р а д у ј у . Т а к в и љ у д и с у з а ч о в е ч а н с т в о н а с у ш н а п о т р е б а ј е р с у с о

з е м љ и и њ и м а с е о н а о п и р е т р у л е ж н о с т и и п о г у б н о с т и б о г о з а б о р а в а и у т о н у л о с т и у

з е м а љ с к о с т о в о г а с в е т а .

С м а т р а ј у ћ и д а ј е Х и л а н д а р с а м а з е н и ц а о к а с р п с к о г П р а в о с л а в љ а и д а ј е д у -

х о в н о с р ц е и з в а н т е л а с в о г а н а р о д а , м и с м о с е о с е т и л и о б а в е з н и д а о к о м а н а с т и р а

о к у п и м о и д р у г е п р е г а о ц е р е ч и (у в и ђ а ј у ћ и д а н а ш е с к р о м н е с н а г е н е д о с т и ж у д а о д -

г о в о р е н а в е л и к у д у х о в н у г л а д н а ш е г н а м е т н у т и м б е з б о ж ј е м и з м у ч е н о г н а р о д а ),

Х и л а н д а р ц е в а н Х и л а н д а р а , к а к о б и с м о с т у п и л и н а з а ј е д н и ч к о ц р к в е н о д е л о ш и р е њ а

С л о в а Б о ж и ј е г и п р е н о ш е њ а м и р о т в о р н о г д у х а х р и ш ћ а н с т в а и з п е р а п р а в о с л а в н и х

т е о л о г а , д у х о в н и к а , у м е т н и к а , п у т о п и с а ц а , ч и м е с м о х т е л и д а , к а о п у т о к а з и м а н а

р а с п у ћ и м а , у к а з у ј е м о н а в е к о в и м а и к р в љ у с в е д о к а Х р и с т о в и х п р о в е р е н у с т а з у с п а с е -

њ а к о ј а в о д и у Ц а р с т в о в е ч н е с л а в е Б о ж и ј е . У н а д и н а п о м о ћ Б о ж и ј у и з а с т у п н и ш т в о

П р е с в е т е Б о г о р о д и ц е , С в е т о г о р с к е и Х и л а н д а р с к е И г у м а н и ј е , о ч е к у ј е м о д а ћ е с е о в а ј

н а ш к р у г з н а к о п о л а г а ч а с п а с о н о с н и х п у т о к а з а у н а ш е м б е с п у ћ е м н а п а ћ е н о м в р е м е -

н у , п р о ш и р и т и н а с л а в у Б о ж и ј у и н а Б о г о м и н а м а ж е љ е н о с п а с е њ е с р п с к о г , п о з а -

в е ш т а њ у и з а в е т у , Х р к с т о н о с н о г н а р о д а .

С в е т о з а р н и п у т л и ч н е с в е т о с т и п р е п о д о б н о г С и м е о н а с т а р ц а (к о ј и ј е у

д у б о к о ј с т а р о с т и б и о д о в о љ н о м л а д д а у с е б и п о р о д и ж е љ у з а ј е в а н ђ е л с к и м

с а в р ш е н с т в о м ) и р о д о љ у б и в а у с м е р е н о с т с в е т и т е љ а С а в е (к о ј и ј е у п л а м е н у б о г о ч е ж -

њ е и о м и љ е н у п у с т и њ у б и о с п р е м а н д а ж р т в у ј е д а б и у р о д у с в о м е п о р о д и о х р и с т о -

љ у б и в о с т ) и н а м а с у , д а к л е , б и л и п о у к а , н а д а х н у ћ е и п о т п о р а . Њ и х о в е м о л и т в е н е к а

и н а с у к р е п е н а о в о м »д е л у љ у б а в и « , а ч и т а о ц у н е к а д а ју р а д о с т д у х о в н о г п р е п о р о д а

и с н а ж н и о с е ћ а ј и с к о н с к е с в е ж и н е с в е о ж и в љ а в а ј у ћ е г Д у х а Б о ж и ј е г , к о ј и м с у о н и

т а к о б о г а т о б и л и н а д а х н у т и .

И г у м а н м а н а с т и р а Х и л а н д а р а

а р х и м а н д р и т М о ј с и ј е


6/304

С А Д Р Ж А Ј :

П Р Е Д Г О В О Р И З Д А Њ У Н А С Р П С К О М Ј Е З И К У 9

П Р Е Д Г О В О Р Д Р У Г О М (Г Р Ч К О М ) И З Д А Њ У 11

П Р О Л О Г 12

У В О Д

1. П Р А В О С Л А В Н А Д У Х О В Н О С Т И Њ Е Н Е О Д Л И К Е 13

а . З н а ч е њ е д у х о в н о с т и 13

б . П р а в о с л а в н а д у х о в н о с т 14

в . О б е л е ж ј а п р а в о с л а в н е д у х о в н о с т и 16

2. П Р А В О С Л А В Н А Д У Х О В Н О С Т И С А В Р Е М Е Н И Ч О В Е К 26

а . Н е с р е ћ а с а в р е м е н о г ч о в е к а 26

б . С а в р е м е н а к р е т а њ а и д у х о в н о с т 28

в . П р а в о с л а в н а д у х о в н о с т и „ч о в е к х у м а н и з м а " 31

3. П Р А В О С Л А В Љ Е И С В Е Т 35

а . Ц р к в а , т в а р и и с т о р и ј а 35

б . П р а в о с л а в н о с х в а т а њ е т в о р е в и н е 38

в . П р а в о с л а в љ е и и с т о р и ј а 40

П Р В И Д Е О

О п ш та п о гл ављ а

О Д Б Л А Г О Д А Т И Д О С Л О Б О Д Е

П Р В О П О Г Л А В Љ Е

Т А Ј Н А Л И Ч Н О Г Б О Г А

1. Т Р О Ј И Ч Н И О С Н О В Б И Ћ А 47

а . И з м е ђ у С в е т е Т р о ј и ц е и п а к л а 47

б . К о р е н и д у х о в н о с т и 49

2. З А Ј Е Д Н И Ц А Л И Ч Н О С Т И 53

а . Б е з д а н п р и з и в а б е з д а н 53

б . О н т о л о ш к и к р и т е р и ј у м д у х о в н о с т и 55

3. З А Ј Е Д Н И Ц А Љ У Б А В И 57

а . И з о б и љ е љ у б а в н е д о б р о т е Б о ж и ј е 57

б . Ч е ж њ а љ у д с к е д у ш е з а љ у б а в љ у 59

4. Б Л А Г О Д А Т И С Л О Б О Д А 61

а . С а в р ш е н с т в о љ у д с к е с л о б о д е 61

б . Б о г о ч о в е ч а н с к а с а р а д њ а 64

5. О В А П Л О Ћ Е Њ Е И Д У Х О В Н О С Т 66

а . К е н о с и с Б о ж и ј и и п у н о т а ч о в е к а 66

б . Х р и с т о ц е н т р и ч н о с т п р а в о с л а в н е д у х о в н о с т и 71

6. Б Л А Г О Д А Т К Р Ш Т Е Њ А 73

а . К р ш т е њ е и х р и ш ћ а н с к и ж и в о т 73

б . И с к у с т в о „н о в о г " 76

Д Р У Г О П О Г Л А В Љ Е

Д О Л А З А К У Т Е Ш И Т Е Љ А

1. О В А П Л О Ћ Е Њ Е И П Е Д Е С Е Т Н И Ц А 78

а . У Х р и с т у и у Д у х у С в е т о м 78

б . Ц и љ х р и ш ћ а н с к о г ж и в о т а 80

2. С В Е Т И Д У Х И С П А С Е Њ Е 82

а . „Б е з Д у х а Б о ж и ј е г н е м а с п а с е њ а " 82

б . И з в о р б л а г о д а т и и д а р о в а 84

3. Д У Х И Д У Х О В Н О С Т 86


7/304

а . Д у х о в н о с т Д у х а С в е т о г 86

б . О н т о л о ш к а п у н о т а д у х о в н о с т и 89

4. П Р И З И В Д У Х А С В Е Т О Г 91

а . Л и ч н о с т и п р и з и в Д у х а 91

б . П р и з и в , м о л и т в а и б о г о с л у ж е њ е 93

5. Т А Ј Н А М И Р О П О М А З А Њ А 94

а . К р ш т е њ е , М и р о п о м а з а њ е и Д у х С в е т и 94

б . М и р о п о м а з а њ е - т а ј н а п у н о т е и п о с л а њ а 96

6. Д О С Т О Ј А Н С Т В О Ч О В Е К А 98

а . Б л а г о д а т н и ч о в е к 98

б . Ч о в е к - с в е ш т е н и к , п р о р о к , ц а р 100

Т Р Е Ћ Е П О Г Л А В Љ Е

У К Р А С С В Е Т А "

1. И К О Н О М И Ј А Ц Р К В Е " 104

а . Ц р к в а , с п а с е њ е и ж и в о т 104

б . Б о г о ч о в е ч н о с т Ц р к в е 106

2. Ц Р К В А И Д У Х О В Н О С Т 107

а . Д у х о в н о с т Ц р к в е 107

б . П р е д а њ е и д у х о в н о с т 110

в . Д о г м а и д у х о в н о с т 112

г . С а б о р н о с т д у х о в н о с т и 115

3. Л И Т У Р Г И Ј С К И Ж И В О Т 117

а . Д у х о в н о с т л и т у р г и ј с к о г ж и в о т а 117

б . С в е т о т а ј и н с к о ј е з г р о л и т у р г и ј с к о г ж и в о т а 119

4. С Л У Ж Е Њ Е Е В Х А Р И С Т И Ј Е 121

а . Е в х а р и с т и ј а к а о т а ј н а Ц р к в е 121

б . С а б о р н и к а р а к т е р Е в х а р и с т и ј е 123

в . В е ч е р а в а с к р с н е р а д о с т и 126

5. С Л У Ж Б Е И П Р А З Н И Ц И 128

а . Л и т у р г и ј с к е с л у ж б е 128

б . Ц р к в е н и п р а з н и ц и и с л а в а Х р и с т о в а 130

в . Б о г о р о д и ч и н а л и т у р г и ј с к а т а ј н а 132

г . П о ш т о в а њ е и с п о м е н С в е т и т е љ а 134

6. П Р И С У С Т В О И К О Н Е 137

а . И к о н а , Ц р к в а , Л и т у р г и ј а 137

б . И к о н а и д у х о в н о с т 140

Д Р У Г И Д Е О

П осебна поглављ а

О Д С Л О Б О Д Е Д О Б Л А Г О Д А Т И

П Р В О П О Г Л А В Љ Е

Б О Р Б А И П О Д В И Г

1. П Р А В О С Л А В Н И П О Д В И Г 145

а . П о д в и ж н и ш т в о и д у х о в н о с т 145

б . Д и н а м и ч к и к а р а к т е р п о д в и г а 148

в . П о д в и г и с а в р ш е н с т в о 150

г . П о д в и г и љ у б а в 153

д . Т е л е с н и п о д в и г 155

ђ . П о д в и г и п о с т 157

2. П О Д В И Г И П О К А Ј А Њ Е 159

а . П о к а ј а њ е к а о н е п р е к и д н и п о д в и г 159

б . Б л а г о д а т п о с л е К р ш т е њ а 161

в . П о к а ј а њ е и с м и р е њ е 165


8/304

г . П о к а ј а њ е и и с п о в е с т 170

3. С В Е Д О Ч Е Њ Е М О Н А Ш Т В А 173

а . С м и с а о м о н а ш к о г п о д в и г а 173

б . П о с л у ш н о с т , с и р о м а ш т в о , д е в с т в е н о с т 176

в . М о н а ш т в о и ч о в е ч н о с т 183

Д Р У Г О П О Г Л А В Љ Е

П Р Е П Р Е К Е И И С К У Ш Е Њ А

1. Т Р А Г И Ч Н О С Т Д У Х О В Н О С Т И 186

а . У з а к и т е с а н п у т 186

б . Т а ј н а п р е п р е к а и и с к у ш е њ а 189

в . Б о л - ј е д н о н о в о о т к р и в е њ е 192

2. Г Р Е Х И С Т Р А С Т И 195

а . О с е ћ а њ е г р е х а и д у х о в н о с т 195

б . Т р а г е д и ј а г р е х а 200

в . П о р о б љ е н о с т с т р а с т и м а и л и „љ у б а в п р е м а с в е т у " 203

3. Н Е П Р И Ј А Т Е Љ Ђ А В О 207

а . Љ у д с к а с л о б о д а и ђ а в о л с к а п р е в а р а 207

б . Д у х о в н о с т и д е м о н о л о г и ј а 209

Т Р Е Ћ Е П О Г Л А В Љ Е

Т Е О Р И Ј А И П Р А К С А

1. С П Р Е Г А Т Е О Р И Ј Е И П Р А К С Е 215

а . „Т е о р и ј а с а п р а к с о м и п р а к с а с а т е о р и ј о м " 215

б . „П р а к с а - у с х о ђ е њ е к а т е о р и ј и - П у т д о Б о г а 218

2. В Р Л И Н Е И Д У Х О В Н О С Т 220

а . Б о г о с л о в с к и к о р е н в р л и н е 220

б . С в е д о ч а н с т в о в р л и н а 223

в . В р л и н е - о р у ђ а с а в р ш е н с т в а 227

г . Х р и с т о л о г и ј а в р л и н а 231

3. „П О Ч Е Т А К " И „К Р А Ј " В Р Л И Н А 234

а . П у н о т а ч о в е к о в и х в р л и н а 234

б . П о ч е т а к в р л и н а - д е л а т н а в е р а 236

в . Љ у б а в - в р х у н а ц в р л и н а 240

Ч Е Т В Р Т О П О Г Л А В Љ Е

У С Х О Ђ Е Њ Е К А Б О Г У И О Б О Ж Е Њ Е

1. Л Е С Т В И Ц А Д А Р О В А 247

а . Б е с к р а ј н о д у х о в н о у с а в р ш а в а њ е 247

б . С т е п е н и д у х о в н о с т и 250

2. М О Л И Т В А И Д У Х О В Н О С Т 267

а . М о л и т в е н о б и в с т в о в а њ е ч о в е к а 267

б . Н е п р е с т а н а м о л и т в а 271

в . И с у с о в а м о л и т в а 273

г . П р а в и л о л у т у р г и ј с к е м о л и т в е 279

3. К А С А В Р Ш Е Н С Т В У Е С Х А Т О Н А 283

а . Е с х а т о л о ш к а п е р с п е к т и в а и с т о р и ј е 283

б . С л а в о с л о в н и п у т ч о в е к а 286

в . „С е ћ а њ е н а с м р т " и п о б е д а В а с к р с е њ а 289

г . О б о ж е њ е и л и п у н о т а Ц а р с т в а 295


9/304

П Р Е Д Г О В О Р И З Д А Њ У H A С Р П С К О М Ј Е З И К У

К ада сам п отпун о н еочеки вано сазн ао за и здавањ е м оје

књ и ге

П р а в о с л а в н а д у х о в н о с т

н а срп ском јези ку, и да се од м ен е

траж и да н апи ш ем предговор за ово издањ е, срце м и се испун ило

захвалн ош ћу п рем а оваплоћен ом Г осподу и сузе су п репл авиле

м оје ли ц е, по и ко н и Њ егово ј саздано . He сам о зато ш то је тако

нен ам етљ и во Б ог благословио м ој труд, дарујући м и благодатно

и зн енађењ е, већ и зато ш то овај труд, који је п лод бл агод ати Њ е-

гове, м огу да п одели м са браћом из С рпске Ц ркве , н арочи то у

о в о м а п о к а л и п ти ч к о м ч асу за њ и х :

П р о ђ о с м о к р о з о г а њ и в о д у и

Г о с п о д н а с је и з в е д о у о д м о р (П с.66,12).

П равославна духовно ст н и је један од н ачи н а скри вањ а чо-

в ек а у н е к о св ето п р и б е ж и ш т е д у ш е. О н а је О тк р и в ењ е П р ем у д -

рости Б ож и је, другачи ји начин п осм атрањ а и стори је и п отпун и-

јег остварењ а п раво славн ог ж и во та у и стори ји , у ко јој треб а да се

пр ојави , сагласно са речим а С ветог И ри н еја , н аш е см и рењ е и

ум еш н ост да догађаје п одч и н и м о Б огу , а не Б ога догађаји м а .

И деолози и п оли тичари сваке врсте и гно ри ш у и злоуп отребљ а-

вају и стори ју, н еспо соб н и да схвате да н и је сил а, него и сти н а та

ко ја и стор и ји д аје см и сао и к о ја јо ј суди . И з б ези злаза и сто р и је и

ли ц ем ерја очи гледн и х пр еступ а не м огу нас и звести наси лн е ин -

тервен ц и је, н его апсолутна одан ост Т ајн и Х ри ста.

Ц рква се не удвара и стори ји , него у см ир ењ у до см рти, као

и Г оспод, п остаје Т ело ко је ће по н ети п ор ођ ајн е боло ве и стор и је,

до слободе од дем он ског, до слобод е у богочовечн ости . Ц рква дос-

ловн о (и з)узим а истори ју од њ ене несреће и пр еобр аж ава је, уну-

тар Т ајн е Е вхари сти је, у врем е по кајањ а и до ксол огије. Ј е р је о в о

ш т о с е в и д и п р и в р е м е н о ,

о н о ш т о с е н е в и д и в је ч н о ( 2. К о р .4 Д 8 ) .

Ц рк ва се н е бо ри да задо би је свем оћн у и м п ери ју, н и ти да се осе-

ћа удоб но у и стори ји . О на је зрн о п ш ени чн о које треба да ум ре да

би дон ело м н оги п лод (Јн.12,24). Ц рква је засн ована на слоб оди и

он а је једи н а слоб ода, која, рањ ена љ убављ у пр ем а Господ у и б ра-

ћи Њ еговој, служ и там о где је распет њ ен Ж ен и к - Б ог који н е м а

г д е г л а в у з а к л о н и т и (М т.8 ,20).

Г осп од п озн аје тајн е срц а, да н ас уб и јају збо г Њ ега, сваки

дан ; см атрају нас као овц е за закл ањ е... У с т а н и Г о с п о д е , п о м о г н и

н а м и и з б а в и н а с и м е н а Т в о г а р а д и ( П с.4 4, 2 6). Н и ш та се н е м о ж е

тум ачити сам о са гледиш та истори јских сам озакони тости и н и ш -

та се н е разум ева у светлу љ удске п раведн ости. Т ајн а стварн ости

крије се у П рем удрости Б ож и јој, а не у тум ачењ им а љ удским . H e-


10/304


11/304

П Р Е Д Г О В О Р Д Р У Г О М (Г Р Ч К О М ) И З Д А Њ У

Ж и в и м о у в ек у р ев о л у ц и ја и к о н т р ар е во л у ц и ја , м еђ у ти м ,

ш та је остало човечанству, ли чн ом ж и воту човека, осим горч и не

разочарањ а, поруге по раза, бола за н еостварен и м , и ш чезн ућ а ле-

поте? Ж и ви м о у веку и деоло ги ја и ан тии деол огија, али, ш та је

п р е о ст ал о ч о в еч а н с тв у , л и ч н о м ж и в о т у ч о в е к а, се м о с ећ а њ а

п р а зн и н е , х л а д н о ћ е п р е в ар н и х р еч и , с и р о м а ш т ва б е зл и ч н о с ти ,

п р о п а ст и ж и в о т а? Ж и в и м о у в ек у к у л ту р е и ан т и к у л т у р е, н о ,

ш та је п реостало човечанству, ли чн ом ж и воту човека, оси м ек-

спан зи је варварства, п ри лепљ ености скотској срећи , р авнод уш -

ности за другог, луди ла сам оун иш тењ а?

H e пр еостаје н ам дру го него да п ри хв атим о свој соп ствени

бол, благод ат ли чн ог освеш тањ а, крст савести, теш ко ће п остоја-

њ а. П озвани см о да се у пун оти С ветога Д уха окр енем о од спо-

љ а ш н и х д о га ђа ја и л и о д сп о љ аш н и х п р о м ен а , о д сл а б о сти с п о -

љ аш н и х зак о н а и л и зам к е њ и х о в ог о б н о вљ ењ а. П о зв ан и см о д а се

о к р е н е м о у н у т ар њ и м п р о м ен а м а , с вето т аји н с к о м ж и в о т у , д у б и -

н ам а савести б и ћа. О стала н ам је једи н о слоб од а - слоб од а п осто-

јањ а; ослобо ђењ е од благостањ а лиш ено г сваке осећајн ости и од

опч ињ ености културом - чудови ш тем које се пр огресивн о окреће

против човека.

Н и је реч ο том е да п озн ам о ил и да освоји м о цео свет. Ш та

је ц ео свет н асп рам једн ог чо века, а п осебн о н асп р ам јед н ог дете-

та? Х ри ш ћан и су деца Ц арства у свету овом е, он и ко ји са чи сто-

том срца дечи јег д р ж е кљ учеве Ц арства у свету и за свет. З аи ста,

по стоји тајн а п он овн ог откри вањ а лепоте света. А ли, дуж н и см о

да будем о као деца или јурод и ви Х ри ста ради , он и ко ји ће да спа-

су ж и во т од страха безли чн ог „освеш тањ а", ко ји ће и скуп и ти и с-

торију од њ ене апсурдности.

П равославна духовност ни је, као ш то се н аж алост и н сис-

тира на том е, грана ил и о бласт ш ко лске и схоласти чке теологије.

О на је наука и ли ум етн ост духо вне борб е, н ачи н п остојањ а би ћа

и сагледавањ е стварн ости у Д уху С ветом , н епр екид ан по дви г

ради слободе постојањ а и за ж и вот у Х ристу . С а другим издањ ем

П р а в о с л а в н е д у х о в н о с т и

сведочим о ο потреби повратка благодат-

н ом ж и воту Ц ркве, да би см о се унели у дубин у стварн ог разлога

п остојањ а и п редали светотаји н ској леп оти и сти н е, јо ш ви ш е

ж ед н ећ и за огњ ем светости. О стаје ути сак да је ов ај свет револ у-

ција, идеологија и култура заборавио једино на светост.

о . М и х а и л С . К а р д а м а к и с


12/304

П Р О Л О Г

Л и ц е м е р н о ј е и ј а д н о , н е ч и с т о и о п а с н о , г о в о р и т и ο б о ж а н с к и м и

д у х о в н и м с т в а р и м а , б е з Б о г а и б е з С в е т о г Д у х а . Т а к о г о в о р и т и ο Б о г у м о г у ћ е

ј е с а м о с а л а ж н и м з н а њ е м и м у д р о ш ћ у о в о г с в е т а , т а ш т и м и п р е в а р н и м

р е ч и м а . С а т а н с к и ј е и б е з н а д е ж н о , с у ј е т н о и к а т а с т р о ф а л н о д а с е у н у т а р њ е

и с к у с т в о Ц р к в е , т о ј е с т њ е н а д у х о в н о с т , о г р а н и ч а в а и л и т р а н с ф о р м и ш е н а

љ у д с к и и з у м и л и п о ј е д и н а ч н и с т а в , н а н е у т р а л н и о б ј е к а т и л и д р у г о р а з р е д н и

с е г м е н т о д р е ђ е н о г з н а њ а , п о т в р д н о г и к о р и с н о г , а л и о т у ђ е н о г о д с т р а д а њ а и

„л у д о с т и " К р с т а .

Ж и в и м о с а н а г л а ш е н и м о с е ћ а њ е м с в о г д у х о в н о г с и р о м а ш т в а , у

с т в а р и с а и з г у б љ е н о м а у т е н т и ч н о ш ћ у л и ч н о г ж и в о т а . И д у б о к о д о ж и в -

љ а в а м о о д г о в о р н о с т , ј е р ј е г у б љ е њ у а у т е н т и ч н о с т и д о в е л о о д с у с т в о п р а -

в о с л а в н о г П р е д а њ а и п р а в о с л а в н о г е т о с а . О д с у с т в о П р а в о с л а в љ а и з д а н а ш -

њ е г ж и в о т а и д е з о р и ј е н т и с а н о с т н о в о ј е л и н с к о г ч о в е к а ј е с у н а ј в е ћ е н а ш е н е -

в о љ е . О б е с х р а б р у ј у ћ е ј е д а с е о н и к о ј и ј о ш н и с у „п р о ч и т а л и " Е в а н г е л и ј е и

к о ј и с в е т о о т а ч к о П р е д а њ е з а м е њ у ј у „п с е в д о к у л т у р о м ", б е з п р о в е р е и н е о д г о -

в о р н о , о к р е ћ у к а и с т о ч н и м и л и д р у г и м и д е о л о г и ј а м а , с а к о ј и м а н а ш а е п о х а

п р и к р и в а с в о ју н е м а ш т и н у и з л о д е л а .

У т а к в и м к р и т и ч н и м о к о л н о с т и м а н и ј е в а ж н о с а м о о н о ш т о

г о в о р и м о и ч и н и м о , н е г о и о н о ш т о ј е с м о и ш т о ћ е м о б и т и . Н и ј е в а ж н о д а

и м а м о и д е ј е , д а п р а в и м о п л а н о в е , д а п р е д л а ж е м о р е ш е њ а . Б и т н о ј е н а д а х -

н у ћ е л и ч н о г п р и м е р а , п у т о к а з з а ж и в о т , с а м ж и в о т , о н а к а в к а к а в с е о в а п л о -

ћ у ј е у д о г м и и е т о с у Ц р к в е . С т в а р н е п р о м е н е - а з н а м о к о л и к о м о т и в

п р о м е н е о з а р а в а и з а в а р а в а љ у д е - д о л а з е и з н у т р а . П р о м е н е с у ж у д њ а и б о л ,

с т р а д а њ е и к р с т . О н о ш т о у т в р ђ у ј е н а ш у с л о б о д у и о д г о в о р н о с т ј е с т е с а в е с а н

и т р у д о љ у б и в п р е о б р а ж а ј л и ч н о г ж и в о т а , а н е р о п с к о п р и л е п љ и в а њ е з а

р а з н а и д е о л о ш к а с т р у ја њ а к о ј а п о ј а ч а в а ј у о т у ђ е њ е .

Н а ш а е п о х а н а ј т а н а н и ј е п о с т а в љ а п р о б л е м ч о в е к а и њ е г о в о г ж и в о т а ,

н о с е ћ и у с е б и д у б о к у к р и з у и о с п о р а в а њ е ч о в е ч н о с т и и х у м а н и з м а . В р е м е ј е

д а п р е с т а н е м о д а г л е д а м о „ к а о у о г л е д а л у " и д а н а г о м и л а в а м о р е ч и н а р е ч и .

Љ у д и с у п о с т а л и и с м е в а ч и у с в о м н е з н а њ у и п о к в а р е н и у с в о м м н о г о з н а њ у .

С в е д о ч а н с т в о х р и ш ћ а н с к е н а д е ј е н е п о љ у љ а н о : б е з в е р е у Б о г а , н е п о с т о ј и

в е р а у ч о в е к а . О в а ч о в е ч н о с т п р е д с т а в љ а п р е в а з и л а ж е њ е т р а г е д и ј е х у м а н и з -

м а . Х р и ш ћ а н с к о с в е д о ч е њ е з а х т е в а и с т и н с к у ч о в е ч н о с т и и с т и н с к о ч о в е ч а н -

с т в о , и д а ј е с м и с а о њ и х о в о ј б у д у ћ н о с т и .

У д а н а ш њ о ј б е д и и о ч а ј у , у т р а г а њ и м а и п и т а њ и м а , у љ у д с к о ј

н е с р е ћ и и ј а д у , п о с т о ј и „к е н о с и с " т а ј н е Х р и с т о в е , к о ј а ј е т а јн а б о г о ч о в е ч а н -

с к е с а р а д њ е и п у н о т е . To ј е т а ј н а и с т и н и т о г , „ј е д и н о н о в о г п о д с у н ц е м ", а н е

н о в а и д е о л о г и ј а и л и м е т а ф и з и к а . У п р а в о , т о ј е О т к р и в е њ е и м о г у ћ н о с т а у -

т е н т и ч н о г ч о в е к о в о г п о с т о ј а њ а и ж и в о т а у с а в р ш е н о м Б о г у и с а в р ш е н о м

ч о в е к у И с у с у Х р и с т у .

о . М и х а и л Е . К а р д а м а к и с


13/304

У В О Д

1. П Р А В О С Л А В Н А Д У Х О В Н О С Т И Њ Е Н Е О Д Л И К Е

a. З н а ч е њ е д у х о в н о с т и

С тиче се утисак да се духо вност, душ евност и рели ги озно ст

налазе на и стом зн ачењ ском ни воу и да и зраж авају сродн о ж и -

вотно и скуство. Д уховност се у свом оп ш тем значењ у од ређује као

унутарњ и ж и вот човека у њ еговом верском изразу .

С агледавањ е ствари у простору хр и ш ћан ских тајн и п ом а-

ж е н ам да схвати м о да духовност н и је пр осто н еодређени унутар-

њ и садрж ај и да се не своди н а љ удско одређењ е. У н аш е врем е се

говори ο богатом унутарњ ем ж ивоту , али без ослонц а на духовно

искуство; говори се ο св ето в н о м м и с ти ц и зм у и л и с п и р и ту а л и зм у

али без ослон ц а на н еки о бјекти вн и тем ељ и без Б ога

1

). Реч је ο

религиозности индивидуе или ο духовности човека затвореног у

себе. О на се м о ж е ок арактери сати к ао „телесна ду ховн ост", ко ја

се оби чн о п ои стовећује са он и м ш то н ази вам о култура. Р ади се,

н а и м е , ο антроп оц ентри чн ој и ли и деокр атској дух овн ости коју чо-

век остварује п о својој м ери , на основу чи сто п си хо ло ш ки х узрока

и сп и ри туалн и х начела. To је п сихо ц ентрич н а ун утраш њ ост, без-

ли чн и м истиц и зам , неостварено б лаж енство који образују ф ил о-

соф ска, а не теол ош ка и скуства.

Д ухо вно ст такођ е, н е зн ачи једн оставно рел и ги озно ст, с об-

зи ро м на то да се религиозност своди на љ удско одређењ е, љ удску

п роти вуречн ост и очи гледн ост. У стварн ости „рели ги ја" пр едстав-

љ а и ск љ у чи во ан т ро п о л о ш к и и ан тр о п о м о р ф н и ф ен о м ен . О н а,

дакле , не п ревази лази љ удску сам одовољ но ст и п ерсп екти ву и

представљ а траж ењ е „бож анског" по слиц и човека, без осећањ а

и зн енађен ости при л и чн ом сусрету са откри вени м Б огом . To је

уп раво једн а љ удска и н и ц и јатива, п окр ет на н ивоу љ удске ствар-

ности , но сталгич но траж ењ е и м етаф и зи чка прелест љ удске душ е

која остаје без ди јалога и о дговора. Т и м е се об јаш њ ава заш то „ре-

л и г и о зн и ж и в о т м н о ги х в ер у ју ћ и х д о с еж е сам о д о и з вр ш е њ а » р е-

ли ги озн и х дуж н ости« : да учествују на служ бам а, да д рж е п остове

и да не заборављ ају човекољ уби ва дела. О вакав ж и вот би би о ис-

пуњ ен, о сигуран у сваком погледу, али такође и у оп асн ости да

^ P. Evdokimov, Ή π ά λ η μ έ τ ό ν Θ έ ο , Θ ε σ σ .1970, с т р . 66.


14/304


15/304


15

стова и ли м еди тац и ја, религиозни х ду ж н ости или н авика, врати

отачко ј и аскетској м удр ости , чуду и откри вењ у вере, и скуству

С ветих и ц рквено ј заједни ци . О сновни пр авац п равославне духов-

но сти јесте п окр ет од н есаврш ени х р ели ги озн и х трагањ а и рас-

п р а ва, п р е п и р к и и б о р б и , к а с тр а ш н и м и уи с ти н у д у х о в н и м б о р -

бам а, ка п ревасхо дн ој и главн ој ду хо вн ој бо рб и - бо рб и са сата-

н ом и легеони м а духова њ егових.

Б огочовек Х ристос, који са О вапл оћењ ем С војим узим а те-

ло Ц рк ве, јесте ж и во т који је дат да буде ж и во т чов ека и света,

и сти н и т и једин ствен, нов и бесм ртан ж и вот народ а и света Б о-

ж и је г. Д у х о вн о ст и м а м о к ад а Х р и с то с и Њ е го в ж и в о т у н а м а, са

енергијам а Д уха С ветог и п одви ж н и чки м напо ри м а са н аш е стра-

не, заузм е разм ере који х нас је Б ог удо стојио . Ц и љ свих п од ви ж -

н и ч к и х н ап о р а је х р и ш ћ а н ск и ж и в о т у Д у ху С в ето м , ш то зн а ч и д а

је ж и вот хри ш ћана м огућ и да дон оси плодове сам о у Д уху С ве-

том . С тога, ни је једно ж и вот у Х ристу, а друго ж и вот у Д уху С ве-

том , зато ш то и једн о и друго п редстављ ају у основи и сте и м еђу-

собно доп уњ ујуће стране светости и об ож ењ а. Н а крају, увек по с-

тоји сам о хр и ш ћан ски ж и вот који јесте, и ли би требало да буде,

духован, то јест „укус истине, јело и пиће истине кроз силу и енер-

ги ју", „у сили и ен ергији свуда О ткри вено г и Н еизреци вог"

3

) .

П равосл авна ду ховн ост је и скуство верујући х ун утар д и н а-

м ич но г хода Ц ркве. О на је ж и вот Ц ркве у њ еној богочовечанској

п ун оти, у којој и м ам о заједн и ц у кро з С вете Т ајн е и п од ви ге, у са-

радњ и бл агод ати и слободе. Реч је ο осећањ у и етосу, вид и вим у

п о зи в и м а Б о ж и ји м и п р и зи в и м а љ у д ск и м , к о ји б у ду ћ и у тем ељ ен и

у ли чн ој заједн и ц и верн и ка са овап лоћ ени м Г осподо м , треба да се

и зразе ди н ам и чк и и стваралачки у стварно сти овога света. М и с-

ли м о пр и том на под виг ж и вота „који своју основу и м а у есхато-

ло ги ји , али који истоврем ено садр ж и и пуну свест ο п р и с у т н о м

стањ у овога света"

4

). Н епо тпун је став п о ко м е је осн овн а карак те-

ри сти ка п равославне духовно сти „м и сти чн а неп осредн ост религи-

озно г ж и вота ил и ж и вот који је п ревази лаж ењ е стварно сти"

5

) .

О вап лоћењ е, у ком е пр авославна духовно ст и м а корен, јесте са-

бор ни до гађај, богочовечански и есхатолош ко-и стори јски, који

даје н ове разм ере заједн и ц и ж и во та човека са Б огом , и њ егово ј

вези са тварју и и стор и јском стварно ш ћу.

С . A ndron ikof, D ie Eucharistische Lehre von N . Kabasilas, Die Anrufung des Heiliges

Geistes im Abendmahl, Frankfurt am Main 1977, 154; Μ α κ ά ρ ι ο ς ό Α ί^ύ τ τ τ ι ο ς , P.G.

34, 697, 632; Γ ρ η 7


16/304

16 Х И Л А Н Д А Р С К И П У Т О К А З И

П равославна духо вност је уствари сам о П равослављ е, с об-

зи ром на то да и зраж ава целоку пн и ж и вот (догм у, литургију, под-

виг итд.) , све оно ш то обухвата п равославно духовн о П редањ е и

наслеђе. С тим у вези је и чи њ ени ц а да се П равослављ е п ои стове-

ћу је са п равославн ом теол огијом , која се „не бави уб еђи вањ ем ,

He-

ro сведочи, не пр отивуречи, н его исповеда, н и је од ри ц ањ е, н его

п отврдни став, пун садрж аја за човека и њ егово спасењ е. И сти н -

ска и доследно православна теологија креће се у простору личног

ж и вота, ин тересује се за човека и њ егов ж и вот, траж и чо века и

њ егово спасењ е"

6

). П равослављ е је та и ста теоло ги ја у слу ж би ду -

хо вн ости где су теор и ја и п ракса стране и д и јам етралн о суп ро тне

теори ји и пр акси љ уди који нису окусили п лодове О вапл оћењ а .

To је ду хо вн ост ко ја се н е од н оси сам о н а једн остр ан о етич ко са-

врш енство човека, него им а у виду корени ту он толош ку п ром ену

и уједн о, пр еоб раж ај ц елок уп н ог света ун утар Ц рк ве, ко ја је н ова

твар и ж и вот у Х ристу.

У П равослављ у теол огија не м ож е да се одвоји од духов-

н ости. О н а виси у ваздуху и б езгласна је ук ол и ко н ем а духо вну ос-

нову и под виг. И з овог разлога не м ож ем о да се сагласим о са за-

п адн ом теол огијом , по ко јој саврш ени човек нап редује сам о у об-

ласти н ауке и техн ол огије, а све се ви ш е удаљ ује од дух овн ог и та-

ји н ствен ог ж и во та. П раво славн а теол оги ја јесте теол оги ја тајн е и

и стовр ем ено теоло ги ја ду ховн ости

7

) . О ва ду ховн ост и теоло гија

Ц ркве представљ ају „онтолош ку и ди нам ич ку пројаву Ц арства"

8

) .

Г лавно п ослањ е православне духовно сти састоји се уп раво „у п ро -

поведањ у Ц арства Б ож и јег у историји, у про по ведањ у Ц арства не

сам о реч и м а, већ м н о го в и ш е ж и в и м св ед о ч ењ ем њ его ве и сти н -

ске силе"

9

).

в . О б е л е ж ј а п р а в о с л а в н е д у х о в н о с т и

П равослављ е откри ва богатство своје ду ховн ости , он толо-

гају свог ун утарњ ег и скуства, са сви м и стори јско- есхатоло ш ки м

ди н ам и зм ом и са богочовечанском својом пун отом , у једно м зби-

ру својих п осебн и х карактери сти чн и х об ележ ја и и зраза. У овој

свеуку п н ости он о об ли ку је и упо тпуњ ује своје зн ачењ е, али и ос-

тварује, задо б и ја разли чи тост и савр ш ен о се и зд ваја од сваке дру-

ге дух овн ости , би ло да је хр и ш ћан ска ил и н ека друга.

П равославна духовно ст се п оказује као п окр ет п об ож н ости

и начи н ж и вота, као река трудољ убивог и аутентичн ог ж и вота и

6

) 2.К о р .1 2,1 4; М т . 18,11; Ά ρ χ . Β α σ ι λ ε ί ο υ , Ε ίσ ο δ ικ ό ν A yι ο ν 'Ό ρ ο ς , 1974, 4 1-4 2.

^ D. Staniloae, Θ ε ο λ ο γ ία κ α ι 'Ε κ κ λ η σ ία , Τ Η Ν Ο Σ 1989, 208.

^ Ά ρ χ . Β α σ ι λ ε ί ο υ , н а в . д е л о , 158.

9

) J. Meyendorff, Die Orthodoxe Kirche gestern undheute, Salzburg 1963, 231 .


17/304


17

стваралаш тва у благодати и м ил ости Б ож и јој. О на је дуб око и бо-

гато искуство ж и вота са м н оги м наследн им струјањ им а и стрем -

љ ењ и м а, која је н е раси п ају, него, нап ро тив, саби рају у он о ш то

пројављ ује и карактериш е етос П равослављ а: подви г, у њ еговом

ш и р е м и о п ш т и је м зн а ч ењ у , и о св еш тањ е, к о је је д и н а м и ч а н и

бескрајан п ро ц ес. Р азли чи та об ележ ја п равославне духовн ости н е

чи не нејасн и м њ ено значењ е, не показују унутарњ е пр отивречно с-

ти, не воде у разли ковањ е степ ена и ли ран гова ун утар њ е. Н асуп -

рот том е, њ ена обележ ја н аглаш авају једин ствен и н епо н ови в ка-

рактер, ко ји се н е обр азује у статич н ој и ли ф атали сти ч ко есхато-

л о ш к о ј к л и м и , н его у ств ар н о сти д и н а м и ч к и х п р е в ази л а ж е њ а и

усм ерењ а, у бескрајн ом д и н ам и зм у сарадњ е благодати и слободе,

у ко јој н алази п ун оту и богатство леп оте ду ховн и х п ло до ва. Н и су

толико значајни облици и изрази православне духовности, коли-

ко сам а духовност, њ ена верност догм атској и стин и и П редањ у

Ц р кв е, есх ато л о ш к о м и сав р ш ен о м и ск уству у ж и в о т у Т ел а Ц р к -

ве. „Н езави сно од разли чи тости тенден ц и ја и ли разли чи тих ш ко-

ла, ко је одговарају њ еном и стори јском ж ивоту, П равославн а Ц рк-

ва је у свим епо хам а сачувала ж и ве и главн е кар актери стик е ду-

ховн ости, која се разум е сам о као ди н ам и чко пр исуство ц рк вен ог

ж и в о т а и л и , јо ш тач н и је, к ао н ен а р у ш и в о П р ед ањ е"

1 0

) .

Т реба да н агласим о да главна обел еж ја п равославне духов-

ности израж авају ди нам ич н е разм ере по бож н ости и ж и вота, осе-

ћањ а и ж и во г сусрета са Б огом , теол оги је и етоса ун утар сагласја

и је д и н с тв е н о с ти П р е д ањ а је д н о г и са б о р н о г П р а во с л ав љ а . У

ови м разм ерам а н ам је п редана сабор на и сти н а, као ш то ју је от-

кри о Б ог са Х ри стом и као ш то се открива са Д ухом . Реч је ο бого-

човечан ској и сти н и коју и м а Ц рква, са којом ослобађа и хран и н а-

род Б ож и ји све до Д ругог доласка. Д ругим речим а , главна обе-

леж ја која н епр ом ени во п ри п адају орган ском језгру п равославн е

духовности и која ф орм ир ају њ ене ди н ам и чке елем енте, не м огу

се разум ети без Ц ркве, у којој се м еђусобн о п ро ж и м ају и возглав-

љ ују, и м ајућ и см исао у једин ству ж и вота и обр азујући П редањ е.

О рганска веза Ц ркве и духовно сти ствара тем ељ ну п ретпо ставку

на основу које се м ож ем о п ри бли ж и ти велич ин и п равославне ду-

ховно сти, ко ја је м оћн а, ди н ам и чн а и потпун а уп раво у Ц рк ви и са

Ц р кво м .

Ц рква, онако како се тум ачи у П равослављ у, „н ије п росто

једна установа, него нови ж и вот у Х ристу и кроз Х ри ста - С ин а

Б о ж и је г - ж и в о т к о ји м р у к о во д и Д у х С в ети "

1 1

). Д а би остала то

Ν . Μ α τ σ ο ύ κ α , Ή ό ρ ΰ ό δ ο ξ ο ς π ν ε υ μ α η κ ό τ η ς κ α ίό σ ύ γ χ ρ ο ν ο ς α ν ΰ ρ ω π ο ς { Σ ε μ ι ν ά ρ ι ο ν

Θ ε ο λ 07 ω ν Θ ε σ σ α λ ο ν ί κ η ς ) , Θ ε σ σ . 1968, 91.

n

) S. Bulga kov, The Orthodox Church, Paris 1953, 9.


18/304

18

Х И Л А Н Д А Р С К И П У Т О К А З И

ш то јесте уну тар и скуства овог ж и вота, дакле уну тар ж и ве и са-

борн е духо вности, Ц рква не см е по пу стити п ред и стор и јским ис-

ку ш ењ и м а и не см е се удварати ово светској власти, него м ор а би-

ти н ада и пр иб еж иш те, пророк см исла и будућности . П равославна

духовн ост у својим главни м об ележ ји м а, која п редстављ ају суш -

ти н ске п ревоје и разм ере и стори је и ж и во та, и ко ја од сли кавају

унутарњ е искуство и П редањ е, сведочи ο ходу и п реоб раж ајн ој си-

ли П равослављ а. П равославна духовност је:

Б и б л и ј с к а и п р е д а њ с к а :

Б и бл и ја која п ро и зи лази из Ц ркве,

п ри пада дели м а бож анске И кон ом и је, која свој епи ц ентар и м ају у

до гађају телесно г п ри суства С и на Б о ж и јег. О н а је део тајн е О ва-

п лоћ ењ а и начин стварно г постојањ а и О ткривењ а, дол аска и при -

суства Л огоса

12

) . Б и бл и ја нас води ка ж и вој ли чн ости и п окло н е-

њ у овап лоћен ом Л огосу: „И страж ујте пи см а , као ш то је рекао у

Е вангелију Х ристос Б ог наш : у њ им а налазим о Х риста рођеног и

п ови јено г, у јасле стављ ено г и м лек о м задо јен ог, ко ји је п ри м и о

обрезањ е и кога је С им еон на рукам а држ ао , не зам иш љ аног, ни -

ти и зм иш љ еног , него уистин у у свету јављ еног, ком е кли чем о:

П р ев еч н и Б о ж е , сл ава Т и "

1 3

). В ели ка тајн а С ветих О тац а јесте да

су у С ветом П исм у траж и ли заједни цу и ди јалог са Х ри стом , зато

ш т о је „ јед и н а те м а у ц е л о м С в ето м П и с м у Х р и с то с и Њ е го в а

Ц р ква"

1 4

) .

Б и бл и ја, сходно том е, и м а тем ељ н и значај за п равославну

п о б о ж н о ст, б о го сл у ж ењ е и д у х о вн и ж и в о т . П р а во с л ав н а д ух о в-

н ост је у суш тин и „б и бл и јска и евангелска", он а ко ја стављ а на-

гласак н а дух и врл и н е Е вангелија, н а чувањ е запо вести, да б и см о

сл ед и л и за Х р и с то м и п о д р а ж а ва л и Њ его в у м и л о с т

1 5

) . Ж и в о т

п равославни х верни ка је овап лоћ ењ е би бл и јско-еван гелског савр-

ш енства, које се открива у см ирењ у и у љ убави , и са см ир ењ ем и

љ убављ у. О н је Б и бл и ја у пр акси и ли Б и бл и ја на делу, будући да

она н и је књ и га зн ањ а коју учи м о напам ет, него прави ло и м ера

н аш ег ж и вота. С вето П и см о се назива „небески и ангелски хлеб"

ко ји м се хран и м о и ко ји м радујем о срца своја, заједн и чи м о и п ри -

ч еш ћ у јем о се Л о го со м , и с ти н о м и ж и в о т о м Б о ж и ји м . „ Б л а ж ен је

он ај који се незасито хран и м оли твам а и псалм и м а ноћ и дан, и

ко ји се упу ћује у славу п озн ањ а П исм а. Јер, ово п ри ч еш ћ е ће дати

1 2

) Ј е в . 1 ,1-2 .

С л а в о с л о в љ е н а Л и т и ј и п р а з н и к а С р е т е њ а Г о с п о д њ е г .

p . Evdokimov, To Μ υ σ τ ή ρ υ ο ν τ ο ν Λ ό γ ο υ , y: Ό Ζ ω ν τ α ν ό ς Λ ό γ ο ς , Π ν ε υ μ α τ ι κ ό ν Σ υ μ -

τ τ ό σ ι ο ν τ τ ε ρ ι * Ayias Γ ρ α φ ή ς , Ά ϋ ή ν α ι 1970, 59; G. Florovsky, Π ρ ο β λ ή μ α τ α

ο ρ θ ο δ ό ξ ο υ Θ ε ο λ ο γ ί α ς ,

Α Ρ Τ Ο Χ Ζ Ω Η Σ , ' Α θ ή ν α ι , 1973, 30.

P . Evdokimov, Ή 'Ο ρ θ ο δ ο ξ ί α , Θ ε α σ . 1972,254 ; Μ ο ν ά χ ο υ 'Α ν α τ ο λ ι κ ή ς ' Ε κ κ λ η σ ί α ς ,

'Ο ρ θ ό δ ο ξ ο ς Π ν ε ν μ α τ ικ ό τ η ς , Ά ν α σ κ ό τ τ η σ ι ς τ ή ς ο ρ θ ο δ ό ξ ο υ α σ κ η τ ι κ ή ς κ α ί

μ υ σ τ ι κ ή ς τ τ α ρ α δ ό σ ε ω ς , ' Α θ ή ν α ι , 1964, 19.


19/304


19

душ и ц елосну благоразум ност у будућем веку"

16

) П о С вето м Н и л у

П одви ж н ик у , „у речим а богонадахнутог П и см а кри је се Ц арство

небеско"

17

) . Д ухо вни н апр едак и саврш енство се п овезују са сва-

к о д н ев н и м и зу ч ав ањ ем и л и сл у ш ањ ем С вето г П и с м а, ч у вањ ем р е-

чи Б ож и ји х ил и по клон ењ ем Л огосу , делом које захтева см ирено-

ум љ е и чи стоту, и спуњ ењ е заповести, а п ре свега, м ол и тву. С а

сл у ш ањ ем и ч и тањ ем С вето г П и см а, б л аго д аћ у У теш и т ељ а и л и

Ц рк ве, разговарам о са Б огом , a у срца наш а се ути скује јака и

He-

ro р ец и в а ж ељ а за Њ и м , за п р о х о ђ ењ ем п у та о б о ж е њ а к р о з п о д -

виг у благодати.

П редањ е јесте сведочењ е Б и бли је. Једин ство С ветог П и см а

и П редањ а је у толи ко ј м ери ор ганско, да „П редањ е н и је друго до

п р в о б и т н и и тр а јн и о б л и к р азу м ев ањ а П и с м а, и л и с ам о П и с м о ,

како га Ц рква од п очетка тум ачи"

1 8

) . В аж н о је и стаћи да „С вето

П и см о без П ред ањ а, које је њ егова душ а, остаје затвор ено и без-

ж и в отн о "

1 9 )

. Једин ство С ветог П и см а и П редањ а образује ж и вот

тела Ц ркве. О но сведочи да П редањ е не представљ а неку дели-

м ичн у и аутоном ну област у простору Ц ркве, него дел атно пр им а-

њ е, пренош ењ е и чувањ е О ткривењ а. О но је дејствујућа тајн а Л о-

госа, која се пр одуж ава у Д уху С ветом , са С ветим Т ајн ам а, бож ан-

ски м и сти н ам а и запо вестим а, са бо гатством дејстава и дел а О т-

кри вењ а, које Ц рк ва у и стор и ји чува и пр едаје као силу ж и во та,

к ак о би О тк р и в ењ е п о стал о П р ед ањ е Ц р к ве.

П редањ е ни је н ека м узејска ри зни ца или археолош ко бо-

гатство, него „ж ивот Ц ркве, који је чува ж и во м и н епро м ени вом .

О но је п остојаност О ткривењ а, које је сам ж и во т Ц рк ве, стабил -

но ст ун утарњ е везе са Х ри стом "

2 0

) . П редањ е пр едстављ а једин -

ствен и звор и и стоврем ено, м еру и кри тери јум вере, сам у истин у и

ж и вот пун оте Ц ркве, сведочењ е Х риста и цр квено тум ачењ е спа-

ситељ ског дела Њ еговог. П равослављ е ни је Ц рква и нд иви дуалне

вере, об и чаја и ли н авика, него Ц рква саборн е и сти н е и ж и вог

П редањ а, искуства и унутарњ е силе П редањ а

2 1

) . Д уховност Ц ркве

је у п р ав о ж и в о и д и н а м и ч н о П р ед ањ е: сам о Ц р к в а и м а б о гато и

тачн о учењ е ο аскетским и м истич ни м стварим а, им а дакле , П ре-

дањ е као израз ди н ам и чн ог хода кро з и стори ју сп асењ а ка Е сха-

тону , као и зраз п роц еса н епреки дн ог п одви га и раста, п реоб раж а-

ја и обнове. С ам о Ц рква им а П редањ е као н епреки дн о при суство

Ι ω ά ν ν η ς Κ α ρ π ά θ ι ο ς ,

Φ ιλ ο κ α λ ία ,

ΙΤ Ο Μ , 293.

1 ?

) P.G. 79, 529.

D. Staniloae, Η 'A y i a Γ ρ α φ ή έ ν σ χ έ σ ε ι τ τ ρ ό ς τ η ν Έ κ κ λ η σ ία ν κ α ι τ η ν Π α ρ ά δ ο σ ιν , γ .

Κ

Ο Ζ ω ν τ α ν ό ς Λ 07 ο ς , 76.

P. Evdokimov, Τ ό μ ν σ τ η ρ υ ο ν τ ο ϋ Λ ό γ ο υ, 57.

D. Staniloae, н а в . д е л о , 82.

21) Γ . Μ α ν τ ζ α ρ ί δ ο υ , Ή χ ρ ι σ τ ια ν ικ ή κ ο ι ν ω ν ία κ α ί ό κ ό σ μ ο ς , Θ ε σ σ . 1967, 86 .


20/304

20


тајн е сп а сењ а. Њ его в о д и н а м и ч н о п р и м а њ е Ц р к ву у тем ељ у је и

саздаје и узвисује ун утарњ е њ ен о и скуство, то јест њ ен у д ухо в-

н о с т .

И с т о р и ј с к а и е с х а т о л о ш к а :

Т ро ји чн и Б ог је и зн ад и и за и с-

торије, али не и изван и стори је и њ ене ди н ам и ке. С тварањ е и спа-

сењ е твари јесте дело стварањ а и спасењ а и стор и је. Х ри стова

И ко н ом и ја у телу је есхатолош ки до гађај ко ји о свеш тава и стори ју

и и спуњ ава је радош ћу, дајући јој реалн е м огућн ости и п ерспекти -

ве. О човечењ е С ина Б ож и јег јесте чудо несливено г м еш ањ а исто-

ри јског и есхатоло ш ког, п рол азн ог и ко н ачн ог, где и стори јско ц р-

пи свој ди н ам и зам из есхатолош ког усм ерењ а , а есхатолош ко се

уи п остазује у свом односу п рем а и стори јској стварно сти . О вапл о-

ћењ е је „заузело м есто унутар света, а н е и зван њ ега. О н о је и спу -

н и ло љ удску истори ју не ун и ш тивш и је. Т и м е је и стор и ја уп раво

до би ла потврдан и вечни зн ачај, и вратила се свом среди ш ту. З бо г

тога и Ц рква, осим бо ж анске и вечне своје п ри род е, и м а сопстве-

ну и стори ју ун утар гран и ц а љ удске и стор и је и у једи н ству је са

њ ом . Х ри ш ћан ство је веће од и стори је, али ни је и зван и стори -

је"22).

За п равославне и стор и ја и м а одлу чујући значај, зато ш то се

унутар њ е задоб и ја и пр ави лн о вредн ује ли чн и одн ос чо века са

Б огом . К ада постан е објекат бри ге верни х и када је кри тери јум

њ и хо ве од говор н ости за свет, и стор и ја п редстављ а уи сти н у кр сто-

но сни п ри зив, зато ш то се стављ а на суд сам см исао њ их овог при -

зи ва и ж и во та. У свако м случ ају, и стор и ја „је једн а тајн а, ун утар

ко је се од ви ја спасењ е чо века и света, тајн а ко ја се саврш ава см р-

ћу и В аскрсењ ем Х ристовим . О на је такође, позорн иц а несрећа и

страдањ а, по беда и три јум ф а п равославни х н арода, ко ји се чврсто

ослањ ају на есхатоло ш ки п остојану будућн ост, утем ељ ено ј на

вери у В аскрсењ е Х ристово, као претп оставци и основи кон ачн ог

и ск уп љ ењ а и В аск рсењ а"

23

).

П равославн а дух овн ост н и је вани стор и јска и ванвр ем ена,

н еко м етаф и зи чко п ри беж и ш те и простор за екстазу, него је бор-

ба и п од ви г за љ удско до стојанство ун утар и стор и јске и ко см и ч ке

стварн ости. О на је борб а и подви г унутар дин ам и ке есхатолош ке

п ерсп ективе, зато ш то чува свој п осебн и карактер п ревасход н о

као есхатол ош ки до гађај, то јест као п ро ро чку трезвен ост и б уд-

но ст, као бо гочо вечанску м еру и кри тери јум са ко ји м а верн и к од-

говара на п о зи ве и п ри зи ве истор и јски х д огађаја. Т ако се ук и д а

разли ка изм еђу врем ена и вечности, „сада и увек", с об зи ро м н а то

да су чо век и свет н аш ли м огућн ост да се п реоб разе и саоб разе

S. B ulg ak ov , н а в . д е л о , 19.

Σ . Ά 7 ο υ ρ ι δ ο υ , To Ε υ α γ γ έ λ ι ο κ α ι ό σ ύ γ χ ρ ο ν ο ς κ ό σ μ ο ς , Θ ε ο σ . 19 70 , 24.


21/304


21

Б огу и свету Б ож и јем , м огућн ост која и м а чи сто есхатолош ки ка-

рактер. К ао ш то се н аглаш ава, православн а духовн ост са „уистин у

есхатолош ки м разм ерам а , усм ерава се - по речим а С ветог Гри го-

ри ја Н ази јан зи н а - ка п ром ени и есхатолош ком п отресу који ће

доћи на крају. . ."

2 4

) .

О ву и стори јско-есхатолош ку ди м ензију духовн ог ж и вота

д о ж и в љ ав ам о у и с то р и јск о - есх а то л о ш к о м Т ел у Х р и с то в о м , у

Ц рк ви ко ја је у свету, али ни је од света. Њ у по себн о до ж и вљ авам о

у С ветим Т ајн ам а, ко је су есхатоло ш ка дејства ун утар и стор и јско г

с а д а , зн ак врем ена Ц арства, енерги је ж и во та будућег века овде и

сада, ж и вота који је започ ет са Х ри стом , а п ро ду ж ава се са Д ухом

С ветим . С а н аш и м учеш ћем у светотајин ској и ли турги јској пр ак-

си и ж и во ту Ц рк ве истори ја се остварује као стаза и ход к а к он ач-

н ом спасењ у, ка есхатоло ш ки м до гађаји м а Ц арства који им ају ос-

нов у О вапло ћењ у и који све испуњ ују. П равослављ е је Ц рква ЈТи-

тургије и њ егова духо вн ост је, следствено том е, ли турги јска. Л и -

турги јско искуство П равослављ а које даје О ткри вењ е и к оје дог-

м ате чи ни ж и ви м , јесте свакодн евна храна са којом ж и ви и узрас-

та духовност, личн о осећањ е бесм ртног ж и вота у садаш њ ем веку .

Б ез овог искуства, дух овн ост губи свој д и н ам и чн и к арак тер, јер

остаје без ж и вотворн ог ц ентра и есхатолош ког об ележ ја. Т ако ра-

зум ем о љ убав верни ка прем а литургијским служ бам а и об редим а,

п о ш то в ањ е С в ети х и к о н а и м о ш ти ју С вети тељ а, сл ав љ ењ е Б о го -

род и ц е и С ветих. To су сам о н еке од п ројава п равославне п об ож -

ности.

Т еори јска

и п р а к т и ч н а :

П о сто ји у стаљ ен о м и ш љ е њ е д а је у

П равослављ у пр енаглаш ен теоријски ж и вот и ли теорија, под ути-

ц ајем п латон и зм а, насуп ро т Зап аду, где је акц ен ат стављ ен на

п р а кт и ч н и ж и в о т и л и п р а ксу , п о д у ти ц а јем а р и с то т ел и зм а . С и -

гурно је да се дух овно ст И стока одл и кује сн аж н и м теор етски м

уочавањ ем . Њ ен о П редањ е је п оказало оне који им ају нарочи ту

склоност ка ум етно сти теори јског ж и вота. А ли, исто пр едањ е чу-

ва и у верењ е да је теор и ја н еодв оји ва од п раксе, да се п рав осл авн и

верн и к узди ж е у таји н ствени сусрет са Б огом п од ви завајућ и се у

врлинам а.

И сих азам , и ко ји је тип и чн о теор и јски п окр ет, по тпу н о је

стран западн ом учењ у, п рем а ком е је духовно саврш енство стањ е

теор и јског бл аж енства и м и ровањ а (Quie tismus). И сих азам н е од-

ри че праксу, зато ш то пр едстављ а одговор на „суш тин ски ж и вот-

ни п озив - љ убав. . . И сихасти су стварно по груж ени у б лагодатно

делањ е. О ни су делатни ц и у Д уху С ветом који остају и зн енађени ,

без гласа и по крета, пред чуди м а Б ож и ји м , која су п ло д н епр еста-

p. Evdokimov, To

Х

'А yio Π ν ε ύ μ α σ τ η ν ό ρ ΰ ό δ ο ξ η Π α ρ ά δ ο σ η, Θ ε σ σ . 1973, 2 0.


22/304

22


н ог дел ањ а. И сих аст јесте он ај ко ји н е ж и ви за себе, н его о н ај ко -

ји дела и воли. Н епо м ућ ено ст је у трезвено сти , а делањ е у љ уба-

В И "25).

За православне „сусрет човекове личности са личним Бо-

гом н и је једн оставн а ф и ло соф ска теори ја, п росто разум ско виђе-

њ е, и н ту и т и в н о н асл у ћ и в ањ е Б о ж и је су ш ти н е, н е го - о н то л о ш к а

заједн и ц а у бо ж анско ј енергији, стварн о учеш ће у ж и во ту Т ела

васкрсло г Х ри ста, које је обо ж ен о и ко је н ас об ож ује"

2 6

). To је

учеш ће бића и цело би ће, заједни ц а ж и вота и цео ж и вот , удео и

заједн и ц а кро з теор и ју и п раксу, до гађај ко ји чу ва л и чн осн о- са-

бор н и карак тер сусрета чо века са Б огом . И ко д С ветог Јован а

Л естви чн и ка, код кога је пут ка саврш енству ил и об ож ењ у усхође-

њ е на лестви ц и врли н а, теор и ја и п ракса су ор гански п овезане:

„К о ће м и дати кри ла као у голуба да п олетим делом и да се одм о-

ри м у созерцањ у и см ирености"

2 7

) .

У п раво славн ој ду хо вн ости „п ракса и теор и ја су се среле;

п ракса се п росветљ ује врл и н ски м м етод ам а, а теори ја се об асјава

б о ж ан ск и м м и сл и м а"

2 8

) . Д е л ењ е и су п р о т став љ ањ е те о р и је и

пр аксе п ри кри вају деобу и супр отстављ ањ е изм еђу душ е и тела,

вере и љ убави, слоб одн е вољ е и благодати, Б ога и света. Ц елови -

тост чо века и пун ота ду ховн ог ж и во та се остварује сам о там о где

теор и ја и п рак са сапо стоје и садејствују. Т реб а да н агласи м о п ра-

вославн и став да „теор и јски ж и во т јесте п од ви г, н е сам о за иза-

бран е ду ш е и ли м он ахе, него за све верни ке. Јер, такав ж и во т је

н ајбо љ е средство да човек буде верн и чувар запо вести С п аси тељ е-

вих. Т еори ја ум н ож ава љ убав, а љ убав увећава способн ост за чува-

њ е Б ож и ји х заповести"

2 9

).

С ветоотачка и м он аш ка: П рисуство С ветих О таца сведочи

и гарантује п остојано ст би бл и јског и ап

mihail kardamakis - hilandarski putokazi.pdf

Documents